Васојевићи - Проглас Црногорцима

Браћо,

Посље трогодишњег ропства, које није било лакше српскоме народу но турско од пет стотина година, настала је слобода и синули су срећнији дани за цио српски народ.

Непријатеља је прогнала из лијепе наше домовине храбра српска и југословенска војска уз помоћ наших великих савезника и донијела нам слободу. 

Српска и југословенска војска састављена од јунака из свих југословенских покрајина: Из Србије, Црне Горе, Босне, Херцеговине, Далмације, Истре, Хрватске, Славоније, Бачке, Баната и Словеначке, чистећи нашу земљу од непријатеља, истиче нам на ријешење давнашњу идеју о јединству свих Срба, Хрвата и Словенаца у једну независну и слободну државу.

Црногорцима, као вјечитим заточницима правде, слободе и народног јединства, пало је у дио да први прихвате ту свагдашњу народну жељу, јер су југословенски пукови прво наишли на њихово земљиште, и да први изгласају уједињење Србије и Црне Горе, као до сада ослобођених области, и тиме ударе темељ заједничкој кући Срба, Хрвата и Словенаца.

Метохија и обадвије Васојевићске области прихватиле су браћу ослободиоце као своју дјецу, придружиле се њима, помогле им да ослободе овај крај од непријатеља, примиле идеју општега нашега уједињења и већ прогласиле уједињење Србије и Црне Горе.

Браћо Црногорци,

Позивамо и вас, као своје саотачаственике, да прихватите идеју народног уједињења, као што су то већ учинили сви Срби, Хрвати и Словенци, и да прокламујете уједињење  Србије и Црне Горе, као што смо ми то учинили, и тиме испунимо давнашњу српску жељу и завјетни сан наших предака.

Овим би ми показали цијелом свијету да су Црногорци исто тако први  на пољу народног јединства и народних слобода, као што су били стотине година први на бранику независности и слободе Српскога Народа.

Браћо Црногорци,

Пружимо један другоме руку, заборавимо све што је било, прегнимо свим силама да остваримо што прије уједињење Србије и Црне Горе; нека нам буду народни интереси изнад свега, изведимо народно уједињење против свих и свакога и жигошимо као народног издајника свакога, ко би био против тога уједињења.

Живјели уједињено Српство!

Живјела Југославија!

Андријевица,

24. октобра 1918. год.

Војвода Л. Војводић, дивизијар;

командир Мило Саичић, командант бриг.; 

Јеврем Бакић, обл. управ. у пензији;

Зарија Вуковић, предсједник обл. суда;

Јанко Спасојевић, народни посланик;

Вук Р. Масловарић, школски надзорник;

Јагош (Радослав) Вешовић, наставник;  

Сава Спасојевић, окр. начелник;

Тома Ивановић, правник;

Велимир Јојић, наст. гимназије;

Милутин Радоњић, судија обласног суда;

Вукајло Лабан, командир;

капетан Стеван Драговић, ком. андр. батаљона;

Рајо Лабан, арт. мајор;

Велимир Протић, свештеник;

Иван Лекић, учитељ;

М. Драговић, капетан;

Милосав В. Раичевић, бив. мин. и народни посланик;

Назиф бег Махмудбеговић;

Нико Цемовић, секретар окр. начелства;

протосинђел Прокопије Вековић;

протојереј Ј. Бојовић;

Милан Јеновић, надзорник;

Милан Поповић, управитељ школе – Беране;

М. С. Саичић, секретар министарства војног;

Александар С. Поповић, предсједник општине;

Ђорђије П. Димић, општински судија;

Милић В. Дабетић, срески начелник;

Поручник Драго Делевић, командант батаљона;

Јеврем Чукић, правник;

М. Делевић, предсједник окружног суда;

Милоња Мићовић, трговац;

Вукајло Девић, учитељ;

Д-р Милован Лопичић,

Јевто Поповић, предсједник обласног суда у пензији;

Крсто Јаблан, адвокат;

поп Никола Јовићевић,

Живко Рајевић, трговац,

Миле Димитријевић, трговац.